Predbračni ispit

Predbračni ispit je postupak kojim crkva ispituje da li dvoje kandidata za brak ispunjavaju sve kanonske uslove. Predbračni ispit obavlja nadležni sveštenik devojke, odnosno buduće neveste. Za ispit treba pripremiti crkvene krštenice, a muškarac i potvrdu od svog nadležnog sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Predbračnom ispitu mogu prisustvovati i roditelji budućih mladenaca, ali to nije obavezno. O izvršenom predbračnom ispitu dobija se pismena potvrda koja se predaje nadležnom svešteniku mladoženje. Na osnovu te potvrde, zapisnika, sveštenik može obaviti venčanje. Predbračni ispit mora biti obavljen najmanje tri nedelje pre venčanja. Venčanje u pravoslavnoj crkvi trebalo bi zakazati barem mesec dana ranije, a ukoliko je reč o mešovitom braku onda i ranije kako bi se na vreme dobio odgovor na molbu.

Venčanje se, po pravilu, ne obavlja u vreme posta (mada se odobrenje uz prethodno upućenu molbu sa jako dobrim razlogom može dobiti), takođe se venčanje ne obavlja sredom i petkom, na Krstovdan zimski, Usekovanje, Krstovdan jesenji, Vaskrs i u Svetu nedelju.

Venčanje u crkvi

U crkvu mladenci ulaze praćeni kumovima i odlaze pravo pred oltarske dveri. Tu se vrši obručenje, odnosno kum daje mladencima burme, a oni ih jedno drugom stavljaju na četvrti prst desne ruke. Sve se to obavlja pred sveštenikom. U toku obručenja mladenci i kumovi drže sveće a sveće se kasnije ostave u crkvi da izgore - za srećan bračni život. Posle obručenja u crkvi se obavlja venčanje. Njega obavlja sveštenik po propisanim kanonskim pravilima. Mladencima se stavljaju krune na glave, vežu im se desne ruke belom maramicom ili platnom. To platno, kao i sveće, kupuje kum i daje ih svešteniku pre obručenja. Po završetku venčanja mladencima najpre čestita sveštenik, a zatim čestita i kumovima. Mladencima i kumovima ostaje još da se potpišu na dokument koji se naziva venčanica. Potpisivanjem venčanice, obred sklapanja braka je završen.
Po izlasku iz crkve običaj je da kum baci oko sebe sitan metalni novac za berićet supružnika. Posle toga je predviđeno svadbeno veselje na način kako su ga organizovali mladenci ili neko njima od pomoći.