Nevesta u tajnosti

Pozivanje u svatove obavljao je "pozivar" išavši od kuce do kuce sa "buklijom" u ruci. Bliža rodbina je u Vojvodini obaveštavana sedam dane pre svadbe, a ostali gosti dan uoci veselja. Mladoženja bi sa grupom prijatelja nosio cuturu, torbu i kolac, a pristanak je potvrdivan vezivanjem maramice ili peškira na cuturu. U svatovskoj povorci ucestvovali su kum, stari svat, dever, barjaktar, cauš, vojvoda, prvijenac i jenda.
U roditeljskom domu mladu su cuvale i oblacile za svadbeno veselje njene drugarice, a izvodenje medu svatove, svadbeni rucak, darivanje i uzdarja pratili su obredi ciji je cilj bio da se obezbedi zdravlje, plodnost, napredak i ekonomsko blagostanje novih supružnika.

Petao tera demone

Prenos nevestine spreme, "ruvo", zauzimao je nekada znacajno mesto u svadbenom ceremonijalu. O njenu se staralo posebno placeno lice.
U jugozapadnim krajevima Srbije prenosilo se na konju, a pored njega je visio petao kao zaštita od demona, zlih duhova i uroka.
Sprema se po pravilu prenosila na dan svadbe i bio je obicaj da pre tovarenja, na sanduk sedne muško dete. Kod banatskih Hera po "ruvo" idu svekar, mladoženja i njegova sestra, bilo je važno da se vide cilimi, torbe, jastuci... Devojcina majka ih je darovala platnom za košulju, a prilikom polaska kola bacala je za njima šecer.

Nevesta se deverima držala u tajnosti sve do izvodenja mlade, predavao ju je brat u prisustvu drugarica kojima deveri ostavljaju simbolicnu nagradu u novcu, kako se to u narodu govorilo "zlato za zlato". Svatovski rucak u nevestinom domu imao je niz obreda kako bi se videlo da je mlada "iz dobre kuce" i ona bi se sa deverima "dvorila" na celu sofre, a kasnije darivala svatove. Pri polasku iz roditeljske kuce ona ceremonijalno raskida vezu sa svojim domom, dobija od njih blagoslov dok kleci na prostirci.
Muštulugdžije su obaveštavale svadbare u momkovoj kuci da svatovi dolaze i svi se prikljucuju svadbarskom kolu. U mnogim krajevima Srbije mlada se tad posipala novcem, šecerom i žitom radi plodnosti, uzimala bi "nakonjce", a zatim žito u situ razbacivala po prisutnima i krovu kuce, kako bi brak bio napredan i plodan.

Svekrva kolo vodi

Kada mlada prelazi kucni prag u kome su po narodnom verovanju duše predaka, unosila je hleb i pice u novi dom, a zatim u pratnji svekrve tri puta obilazila oko ognjišta i stola.
Pri odlasku na vencanje mlada je nosila "perjanicu", neku vrstu kape. Lice joj je bilo prekriveno belom maramom, a niz leda se spuštala gusta pletenica od konjskog repa. Svadbena gozba je imala svoja "pravila". Odredenim redom iznosila se corba, kaša, pecenje i kolaci, a pošto bi se obed završio, mlada je uzimala posudu sa vodom i pozivala svatove da operu ruke.

Kumo, oprosti

U nekim selima kod banatskih Hera kuma i starosvatice nisu odmah ulazile u kucu, vec su se mladenci privodili na "opraštanje". Sele bi na jastuk, a žaracem dok su bile u klececem ili pogurenom stavu, privodile prvo mladu pa mladoženju obracajuci se recima: "Kumo, oprosti, kumo, oprosti". Na to kuma odgovara "opraštam", a ukoliko kaže "ne opraštam", scena sa privodenjem se ponavlja.
Tek posle toga bi se u kucu unosili kumini darovi uz bucno navijanje. Posle veceri prikazivali bi se darovi i igralo sa mladom uz novcanu nadoknadu. Svadba se završavala paljenjem vatre nasred ulice, igranjem kola i rasecanjem jastuka.

To se zvalo "poljevacina" za koju se placalo i novac je ostajao nevesti. U mnogim krajevima posle rucka prikazivali su se darovi, a zatim se igralo i pevalo do kasno u noc. Kolo povede svekrva, a ponegde i nevesta, u Vojvodini "kumovu cast", poklon, donosi mladoženja zajedno sa govordžijama, dok kuma i starosvatica daruju mladence i goste haljinama, keceljama, peškirima ili maramicom.
Posle veselja i ispracaja gostiju, mladenci su odlazili u postelju na prvu bracnu noc, cesto uz posebne magijsko-religijske ceremonije. Negde je kum spremao bracnu postelju preko koje se prvo "provalja" muško dete, a ujutru se proveravalo nevestino poštenje, skidalo vencano oglavlje cime je i konacno ulazila u krug udatih žena.