U Srbiji na sedam i po miliona građana dođe oko 40.000 venčanja

Venčanje Gordane Jočić bilo je, priča ona, atipično. Htela je i uspela u tome da to bude tradicionalno venčanje koje podseća na Beograd dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. I kad bi sve morala ponovo, opet bi, kaže, bilo isto. Da bude u belom i venčanje u crkvi.

- Moj suprug i ja smo sve sami organizovali, on je napravio pozivnice za zvanice sa zvončićima. Sve je bilo vrlo romantično. Ništa nismo hteli da prepustimo slučaju. Ni mamama ni tatama. Venčali smo se u Sabornoj crkvi, u kojoj je pevao veliki hor. Sa sedamdesetak gostiju slavlje smo nastavili u Skadarliji, u restoranu. Mnogo smo polagali na detalje. Grupa koja je svirala znala je šta "prolazi". One gluposti "Danas majko ženiš svoga sina" ili neke "patriotske" nisu dolazile u obzir - priča Gordana, dok se brine da sve protekne u redu i da Međunarodni sajam venčanica, zlatarstva i lepih stvari, NJedding NJeekend, započne u najboljem redu.

Neće da se žene

Magazin "Venčanje" je organizator petog sajma na kome će se predstaviti četrdesetak najvećih firmi iz zemlje i inostranstva. Sve što bi mladencima moglo da zatreba i sve što požele, biće na jednom mestu. Od organizacije najlepšeg dana u životu pa do ovekovečavanja istog.

Kuriozitet venčanja novinske urednice i mašinca bio je taj što je bidermajer uhvatio, ni manje ni više nego jedan - slikar.

- Duško Mišić, moj prijatelj, inače okoreli neženja, uhvatio je buket i mogu vam reći - ima u tome nešto. Oženio se sledeće godine. U pedesetoj - priča Gordana Jočić.



Jednoj mađarskoj firmi koja je izložila haljine, Srbija je, kažu, zanimljiva zbog velikog broja venčanja. Dva puta ih je više nego u Mađarskoj.

- Mađarska sa oko deset miliona stanovnika ima oko 24.000 venčanja godišnje, a Srbija na sedam i po miliona građana oko 40.000 venčanja - čuli smo iz firme koja ima predstavništva u Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj, a od naredne godine i u Hrvatskoj.



- To je zato, ali nemojte pogrešno da me shvatite, nema u tome ništa loše, što su Srbi konzervativni i još se raduju venčanjima - priča gospodin sa štanda srpsko-mađarske firme, inače neoženjen. NJegova koleginica nije udata, jer dotični gospodin "neće da je oženi". Od njih saznajemo da su trenutno u trendu, bar kad su boje venčanica u pitanju, haljine u krem nijansama. Sa bledo pastelnim ukrasima. Stakleni ukrasi još su moderni, a one popularnije venčanice uglavnom su bez rukava, sa topovima i uske, ali ne previše uz telo.



Cene "komšijskih" venčanica od 100, pa do 500-600 evra za najskuplje. Što je i prosek za ostatak sajamske ponude. Na pojedinim štandovima nećete naći haljine od nekoliko hiljada evra, jer su cene prilagođene kupovnoj moći ovdašnjeg stanovništva. U Srbiji, kažu, nažalost, devojke uglavnom iznajmljuju venčanice.



Žuža Eznenjari je u braku 30 godina. Udala se za Egipćanina, pa pošto nije bilo nimalo jednostavno napraviti svadbu u ono vreme u Mađarskoj sa strancem, svadbu je isplanirala i organizovala za samo tri dana.



Poštena žena

- Danas devojke planiraju svadbu bar godinu dana. Onda je trebalo prvo dobiti dozvolu, zato kad smo je dobili nismo hteli da čekamo, već da to što pre završimo. Ali, ni zbog čega mi nije žao, ostale su mi lepe uspomene na taj dan. Ipak, sada bih neke stvari drugačije uradila, sa ovim iskustvom - priča Žuža Eznenjari.



- Venčali smo se u krugu porodice. Venčanicu iz Amerike mi je pozajmila drugarica, bila mi je prekratka, ali predugačkih rukava i skroz zatvorena, ali to mi nije bilo bitno. Sama prosidba, priča Žuža, nije bila previše romantična. Nije bilo posebnog "rituala", već su njeni roditelji pitali mladoženju, misli li on da njihovu ćerku učini poštenom ženom.



- U ono vreme su roditelji drugačije gledali na to. Nije dolazilo u obzir da dvoje mladih žive nevenčani - priča Žuža.

Za razliku od Žuže Eznenjari, Milica Stanišić bi, kaže, promovisala drugi brak.



- Prvi put nemaš pojma, sav si pogubljen, dok drugi put nije tako, znaš šta hoćeš - priča Milica.

- Prvo venčanje je bilo klasično, u restoranu, u venčanici, dok sam drugi put napravila žurku i nosila koktel haljinu koju je dizajnirala Dragana Ognjenović. Posle drugog venčanja, pre oko pet i po godina, dobila sam ideju da napravim firmu koja će se baviti dekoracijom venčanja. Shvatila sam da je tako nešto potrebno i da mlade ne mogu sve same. I tako su na sajmu promovisali sve u ciklama i zelenoj. A mladencima mogu da ponude pozivnice, zahvalnice, kartice sa imenima za stolove, pirinač u boji, korsaže za kićenje gostiju, program za crkveno venčanje...

/Izvor: glas-javnosti.co.yu/