Pomaci u kulturološkim i sociološkim trendovima stanovništva lako su čitljivi iz ugla matičarskog zvanja. U ustanovi koja bukvalno prati priču svakog čoveka od kolevke pa do groba, svaki od dokumenata svedočanstvo je, ne samo o individualnom aspektu, već i o razvoju navika građanstva. Posmatrajući formalno sklapanje braka, promene su se desile u satnici venčanja. Sve ih je, naime, više u popodnevnim i večernjim satima, a postalo je uobičajeno i da matičari izlaze na teren.

- Mnogi od njih se žale da im smetaju prosjaci i svirači ispred zgrade. Međutim, da li su opravdani zahtevi da se venčanje održi van zgrade sada će, po zakonu koji je važeći od jula, odlučivati matičar. Sada je i zgrada lepo sređena i sale su renovirane. Vodimo računa i trudimo se da niko ne može da kaže: “Nećemo da se venčamo tu, jer je gužva, a i prosjaci i trubači su ispred”. Svirači i prosjaci nisu naša nadležnost i oni se nalaze i ispred crkava - rekla nam je pomoćnica načelnika Uprave za opšte poslove Biljana Dragin.
Novosadski matičari venčaju godišnje blizu 2.000 parova.

Među njima, u poslednje vreme, uočljiv je i manir nepojavljivanja na sopstvenom venčanju. Kako nam je Dragin rekla, skoro svakog vikenda se desi da se ne pojave svatovi, čak se ni ne jave, iako su pre toga predali sva dokumenta. Ipak, nisu svi neodgovorni, ima i onih koji se jave, otkažu venčanje zbog raznih situacija, kao što su smrtni slučajevi ili zato što se mlada porodila u međuvremenu. Jedna od nevesti samo što se nije porodila na venčanju, te je odmah nakon ceremonije otišla u porodilište. Dragin je navela i slučaj kada je mladoženja sa svatovima došao, ali se mlada nije pojavila. “Filmskih scena”, poput one kada neko od mladenaca na venčanju kaže “ne”, nisu imali.
Nije lako biti matičar

Međutim, pored svih lepih, ponekad komičnih i neobičnih situacija, venčanje koje bi trebalo da bude romantičnan i veseo događaj, za matičara ume da bude veoma stresan.
- Mladencima je dan venčanja veoma bitan i mi to razumemo, pa se ponašamo u skladu sa tim. Na distanci smo, bez rasprave i nametanja, sem što insistiramo da se poštuju pravila ceremonije i svečanog čina. Držimo do toga da gosti ne mogu da nam stoje iz leđa, da ulaze sa cigaretama i gase ih u sali, što se dešava. Često se matičari bore sa tim kako da zaustave priču i žamor tokom venčanja, da spreče dobacivanja i guranja nakon zaključenja braka - objašnjava Biljana Dragin.

Čestitke stižu iz celog sveta

Venčanje, kaže Dragin, mora da bude na nivou koji pripada Novom Sadu, jer sklapanju braka prisustvuju gosti sa raznih starna sveta, kasete sa venčanja kruže i gledaju se. Kako je rekla, često dobija čestitke, kao na primer iz Australije od para čijeg je sina venčala pre 10 godina.



Venčanja na punomoć u gradu ima oko pet-šest godišnje. Iako to izgleda neobično, kako Dragin kaže, ta venčanja su ista kao i ostala, jer dođu i roditelji i gosti prisutne strane. Neretko se Novosađani venčavaju i sa strancima, sa svih strana sveta: iz Amerike, Engleske, Novog Zelanda, Izraela, čak i afričkih zemalja. Tada na venčanju, po zakonu, mora da bude prisutan i sudski tumač. Dešava se da parovi hoće da se venčaju u Novom Sadu, jer im se grad dopada ili zato što su se upoznali ovde. Međutim, najveći broj takvih parova je iz okolnih mesta.

- Gledala sam zapisnike o prijavama venčanja, pošto ih uvek ima bar 100 unapred, i iz toga se ne može zaključiti da se parovi u poslednje vreme venčavaju veoma mladi. Naravno, ima i maloletnih, kao što je uvek bilo. Sada se uglavnom venčava sedamdeseto godište i nešto stariji od njih, a interesantno je da je to, gotovo svima, prvi brak - navodi Dragin.

Na pitanje da li bi mogla da izdvoji neki događaj koji nikada neće zaboraviti, Biljana Dragin nije mogla da odgovori. Za vreme dugogodišnjeg rada u matičarskom zvanju, kaže, više je ništa ne čudi i sve joj je prirodno.
- Sasvim drugačije gledam život otkad radim ovde. Španska serija je nula u odnosu na to šta mi ovde vidimo i čujemo. Upisivanje u matičarske knjige: od rođenja, preko venčanja pa do upisa umrlih, neobičan je posao. LJudi misle da je svaki taj papir koji izdajemo jednak, ali ovde se to ne radi mehanički. Svaki list je jedna priča iz života građana Novog Sada i svaka je drugačija - zaključuje Biljana Dragin.

A. Vidanović
/Izvor:DnevnikOnline/